Logičko mišljenje

Misao je predmet logike a mišljenje psihologije. Rezultat, proizvod razmišljanja je svest, odluka o akciji. Postoji razlika između objektivno logičkog važenja misli i psihološkog doživljaja. Misli su plod raznovrsnih značenja koje je čovek čuo, pročitao, video.

Sopstveni ili tuđi metod?

Čovek spontano radi prema ustaljenom metodu. Misli i odlučuje se za način rada za koji smatra da je optimalan, što lakši i što efikasniki. Neophodno je sopstveni stil proveriti sa naučnim metodama, tuđim iskustvom.

Racionalno, čovek povezuje logičke jedinice, misli i dolazi do zaključka, a može da uporedi vlastite doživljaje sa iskustvom.

Svemir je masa

Sve vrste kretanja se mogu svesti na mehaničko kretanje. Čitav svemir se može shvatiti kao velika mašina. Zamišljajući svemir kao mašinu, a materiju kao inertnu masu pitanje je šta je uzrokovalu početnu energiju za kretanje tela. Materija je isto što i masa, a svako kretanje se svodi na prostu promenu mesta. Škola

Um i razumnost

Razumo ponašanje je kad stvarnost upoznaje svoj vlastiti sadržaj. Razum prevazilazi um sa svojim logičkim aktivnostima. Um je najveće misaono jedinstvo, ali ne može da objedini iskustvo zbog nesavršenosti.

Razmišljanje

Nije samo bitna razboritost već i metafizički osnov razuma u čoveku. Čovek sabira utiske a svest stvara misaone veze i donosi značenje kao rezultat. Razboritost povezuje podatke dobijene od osećanja i stvara iskustvo.

Odmerenost i inteligencija

Sposobnosti koje doprinose inteligenciji:

• Rasuđivanje
• Poimanje
• Zaključivanje

Kažemo da je osoba odmerena a sinonim je razumna, razborita.

Duša

Duša je duhovna supstanca čoveka i utiče na nivo moći, sposobnosti osobe. Sadrži osećanje, razum, volju, vaspitanje, maštu. Duša je apstraktan pojam, ali se pretvara u konkretnu aktivnost kada čovek realizuje svoje želje, maštu itd. Svojim odlukama pretavra želje u delo. Duhovni potencijal je intelektualni potencijal.