Spoznaja

Posteriori je suprotan pojam pojmu a priori. Proizilzi iz uzroka i razloga, dok a priori proizilazi iz učinka i posledice. A priori proizilazi iz uma a posteriori proizilazi iz iskustva, empirije. Postoji protivljenje racionalizma i empirizma.

Kad se smejemo

Jedna od najelementarnijih instiktivnih radnji je smeh. Može se izazvati i kod novorođenčadi. Smeh može biti izraz ironije, naivnosti, keketiranja, zbunjenosti, osećaja nadmoći, pa čak i bespomoćnosti. Osnovna pojava smeha je reakcija na komičnost.

Poseban slučaj

Nepredvidljiv ili neodgedljiv događaj koji se nije morao dogoditi ili se mogao dogoditi i drugačije. Slučajnost može biti karakteristična i zanimljiva pojava. Ako je broj postupaka veći, slučajnost je manja. Određena pojava je slučajnost u odnosu na nužnost.

Slobodna volja

Nužnost se suprotstavlja slobodi. Sloboda je područje koje stoji izvan uzročno posledičnih odnosa u prirodi. Etički, sloboda je mogućnost biranja između više odluka. Nasuprot je zavisnost od sile drugog. Sloboda može da se shvati kao spoznata nužnost.

Naklonost

Čovek je psihički usmeren da određeni tip doživljaja na određen način interpretira, kažemo sklon je tome i tome jer to potiče od njegove prirodne konstitucije, karaktera, temperamenta.

Na primer kažemo da je osoba sklona muzici, logičkom razmišljanju, sportu, piću. Razvijene naklonosti daju čoveku pečat ličnosti, stvaraju mu životni stil i oblik. To sve utiče na njegova intelektualna svojstva.

Platon za; Niče negira!

Koliko je Platon forsirao značaj morala za ponašanje jedne osobe toliko je Niče tvrdio da ne postoje posebne moralne vrednosti. Moralno postupanje je ono koje čoveka vodi isključivo u saglasju sa svešću o dužnosti. Suprotno poštovanju zakona i propisa, legalnom ponašanju. Moral je subjektivan za razliku od etike koja je društvena, objektivna.

Privremen način života

Postojanje prihvatljivog ali ne propisima uređenih društvenih odnosa je modus vivendi. To je privremeno uređenje odnosa dve strane u politici na primer dve države. Stanje moguće za život, ali ga niko nije uredio.

Logičko mišljenje

Misao je predmet logike a mišljenje psihologije. Rezultat, proizvod razmišljanja je svest, odluka o akciji. Postoji razlika između objektivno logičkog važenja misli i psihološkog doživljaja. Misli su plod raznovrsnih značenja koje je čovek čuo, pročitao, video.

Sopstveni ili tuđi metod?

Čovek spontano radi prema ustaljenom metodu. Misli i odlučuje se za način rada za koji smatra da je optimalan, što lakši i što efikasniki. Neophodno je sopstveni stil proveriti sa naučnim metodama, tuđim iskustvom.

Racionalno, čovek povezuje logičke jedinice, misli i dolazi do zaključka, a može da uporedi vlastite doživljaje sa iskustvom.

Svemir je masa

Sve vrste kretanja se mogu svesti na mehaničko kretanje. Čitav svemir se može shvatiti kao velika mašina. Zamišljajući svemir kao mašinu, a materiju kao inertnu masu pitanje je šta je uzrokovalu početnu energiju za kretanje tela. Materija je isto što i masa, a svako kretanje se svodi na prostu promenu mesta. Škola

Um i razumnost

Razumo ponašanje je kad stvarnost upoznaje svoj vlastiti sadržaj. Razum prevazilazi um sa svojim logičkim aktivnostima. Um je najveće misaono jedinstvo, ali ne može da objedini iskustvo zbog nesavršenosti.

Razmišljanje

Nije samo bitna razboritost već i metafizički osnov razuma u čoveku. Čovek sabira utiske a svest stvara misaone veze i donosi značenje kao rezultat. Razboritost povezuje podatke dobijene od osećanja i stvara iskustvo.

Odmerenost i inteligencija

Sposobnosti koje doprinose inteligenciji:

• Rasuđivanje
• Poimanje
• Zaključivanje

Kažemo da je osoba odmerena a sinonim je razumna, razborita.

Duša

Duša je duhovna supstanca čoveka i utiče na nivo moći, sposobnosti osobe. Sadrži osećanje, razum, volju, vaspitanje, maštu. Duša je apstraktan pojam, ali se pretvara u konkretnu aktivnost kada čovek realizuje svoje želje, maštu itd. Svojim odlukama pretavra želje u delo. Duhovni potencijal je intelektualni potencijal.

Nasledni faktor

Podjednako su bitni nasledni faktor kao i učenje kroz život. Mogućnost sticanja sposobnosti je zavisna od anatomsko fiziološkog sklopa pojedinca. Okolina vrši uticaj na čoveka i utiče na sticanje njegovih sposobnosti.

Iskustvo

Čovek na osnovu spontanog i formalnog učenja stiče sposobnosti, kontaktira sa prirodom i stiče zaključke koji mu formiraju inteligenciju. Tako čovek stiče sposobnosti.

Nenaučena pamet

Na inteligenciju utiču stečena znanja kao i nenaučena veštine: fiziološko i instiktivno reagovanje.

Moć inteligencije

Inteligencija je stečenih i genetskih osobina jedne osobe za vršenje nekih aktivnosti. Sposobnost da se snađe u određenoj situaciji na osnovu svojih znanja i urođenih ili prirodnih sposobnosti.